Светилице и Радоносци
Име је знамење
Радоносци Светосавске
У Светосавској све наше полазнике зовемо једним именом — Радоносци.
Радоносци — јер сваки човек носи радост, јер је сваки човек разлог за радост, и јер желимо да овим именом помало „зачарамо“ и оне који су заборавили да је радост у њима. Да их подсетимо да нам баш они, такви какви јесу, своjим присуством у нашем животу радост чине.
И зато тако зовемо децу, младе и одрасле који су кренули светосавским путем — јер верујемо да се право учење рађа из радости. Радост није само осмех — она је знак да је срце отворено, да ум расте и да човек корача својим истинским путем.
Радоносци уче да знање није терет, већ дар. Да је учење пут који се не прелази у журби, него у миру, са поверењем и љубављу.
Наше мале Светилице-радоноснице
Светилице-радоноснице су срце Светосавске.
Оне нас подсећају да је пут светосавља пут светлости и радости, пут на коме знање служи доброти, а љубав постаје мера свега.
Посебно место у Светосавској припада нашим најмлађима — Светилицама-радоносницама.
Тако зовемо нашу децу која кроз игру, песму, покрет и представе показују како истина може бити једноставна, а сваки корак лаган — када су око нас љубав и доброта.
Они су наше мале пчелице и радилице, искре радости и светлости. У њиховим очима светли вера, у њиховим срцима расте радост, а у њиховим корацима чује се поверење.
Светилице-радоноснице нас подсећају да се најдубље истине не уче из књига, већ из чистог срца и игре.
Име које носи светлост и радост
Име Светилице-радоноснице настало је од две речи које носе два највећа дара детињства — светлост и радост.
Светлост је оно што нас приводи истини и Богу.
Радост је оно што се не може сакрити када се срце отвори.
У том имену чују се и пчелице и радилице и паметнице, и радоснице и светлице. Оно мирише на мед и топлину, звучи као смех и песма, и сија као празнична свећа.
Мала трупа великог срца
Из Светилица-радоносница израсла је и наша мала позоришна трупа, у којој деца кроз представе упознају светитеље, празнике и приче вере. Кроз њихове кораке и гласове, светитељи постају блиски пријатељи, историја жива прича, а вера радосна игра.
Тако Светосавска не учи само децу — она кроз њих учи и нас да:
– је добро највећа победа,
– да је љубав највиша врлина,
– да истина није тешка, већ светла,
– да се лепота рађа у заједништву.
И док они играју, певају и стварају, уче и нас одрасле — да је све лако и једноставно када се срцем гледа.
Добро дошли у свет Радоносаца и Светилица!